Aleksandrijski kvartet II

U osnovi, šta je taj naš grad ? Šta je sažeto u reči Aleksandrija ?

Pet rasa, pet jezika, tuce vera: pet flota se muva kroz svoje masne odraze iza lukobrana. Ali ima više od pet polova, i izgleda da ih razlučuje samo narodni  grčki jezik. I zbog seksualnih zadovoljstava koja leže nadohvat ruke zapanjuje raznovrsnošću i obiljem. Nikad ga ne biste mogli pobrkati sa nekim srećnim mestom. Simbolički ljubavnici iz slobodnog helenskog sveta ovde su zamenjeni nečim drugačijim, nečim retko i prefinjeno androgenim, posuvraćenim u sebe. Orijent ne ume da se veseli slatkoj anarhiji tela – zato što je prevazišao telo. Sećam se da je Nesim jednom rekao – mislim da je to bio citat – da je Aleksandrija velika vinska presa ljubavi; oni koji prođu kroz nju su bolesnici, usamljenici, proroci – hoću reći, svi oni koji su bili duboko ranjeni u svojoj polnosti.

Beleške o bojama predela… Dugi sled tempera. Svetlost propuštena kroz srž limuna. Vazduh pun ciglene prašine – slatkast miris ciglene prašine i vonj vrelih trotoara ugašenih vodom. Lagani vlažni oblaci, nalegli na zemlju, ali retko donose kišu. Preko toga tanak mlaz prljavocrvene, prljavozelene, kredasto – svetloljubičaste i razvodnjene grimizne. Leti se vazduh blago cakli od vlage s mora. Sve leži pod gumenim plaštom.

Zlovoljna  tela mladih počinju lov na blisku golotinju, a u onim kafanicama u koje je Baltazar često svraćao sa starim pesnikom grada, dečaci se s nelagodnošću komešaju bacajući kockice pod petrolejskom lampom; uznemireni tim suvim pustinjskim vetrom – tako neromantični, tako nepoverljivi – komešaju se i okreću za svakim neznancem. Bore se za dah i u svakom letnjem poljupcu mogu da osete negašeni kreč.

Lorens Darel, Aleksandrijski kvartet

Prevela s engleskog Olja Petronić