Page 2 of 2

Žene sa Ostrva Sunca

Ostrvo Sunca (Isla del Sol)

Isla de Sol /Ostrvo Sunca/ leži na jezeru Titikaka ( na strani Bolivije) /Titi= puma, Kala = stena/. Na pojedinim delovima ostrva moguće je pronači brojne ostatke hramova Inka i naroda koji su tu bili naseljeni pre Inka. Vrh na kojem smo mi bili smešteni nalazi se na nadmorskoj visini od preko 3800 metara. Jezero Titikaka je ujedno jezero na na najvećoj nadmorskoj visini, u šta smo se uverili kada su počele da nas stižu mučnine, takozvana visinska bolest kao neposustajući partner radoznalih turista. U toku penjanja na sam vrh ostrva gde nas je čekao smeštaj, putem beskonačnog niza stepenika koji se, kako se činilo, ne završava, počela sam da primećujem odsustvo muške populacije i upadljivu prisutnost jarkih boja na ženskim maramama, nosačima, šeširima… Čitavo ostrvo bilo je neverovatno mirno i mestimično naseljeno. Moram priznati da je počela da me hvata kriza – kako ću, gde ću, zbog čega ću biti ovde?  Izmeštanje iz (pre)stimulativne ture po Peruu i boravak u potpunoj tišini delovao je prilično odbojno. Strah od vremena ubrzo je posustao. Lutanje po ovom ostrvu učinilo je svoje i počela sam da upoznajem povučeno stanovništvo sa kojim sam u tom trenutku delila dom i prostor. Primetićete da na fotografijama ne postoji direktan snimak ženskog lica. Indijanke su svaki put vešto uspevale da mi okrenu zadnjicu ili da spuste pogled kada bih pokušala da ih fotografišem. Nikada nisam srela toliku istrajnost u skrivanju i intrigirao me je motiv iza nje – da li je moguće da je u pitanju samo stidljivost ? Čvrst stav i blagi prekor u našoj neverbalnoj komunikaciji nagoveštavali su mi da stidljivost uopšte nije ključan faktor, one izbegavaju susret pogleda čak i kada nemam aparat u ruci. Kasnije sam saznala od jednog lokalnog vodiča da postoji čitav splet uverenja o snazi pogleda Inka naroda, o moći predaka i o strancima – uzurpatorima. Naposletku, jedna Indijanka bila je i više nego ljubazna kada sam je na lošem španskom pitala da li mogu dobiti svinju da isečem meso (na španskom svinja i nož razlikuju se u jednom slovu koje sam ja omašila). Izgleda da sam je šarmirala svojim propustom na koji se grohotom nasmejala i pristala da se fotografiše sa mnom (slika na kraju). Što se tiče žena i njihove tradicionalne uloge u društvu, nisam uopšte bila iznenađena kada sam čula da jezero Titikaka nazivaju i Majčinsko jezero ili Jezero Majke. Održavaju se ceremonijalna posvećenja koja vode sveštenice, a sam kult žene odzvanja na površinskom nivou u istoj meri koliko i kada se udubite u istoriju ovog mesta.

Dva dana na ostrvu nije dovoljno za adekvatni foto materijal, ali prilažem nekolicinu fotografija kao propratni materijal ove priče.

© Luna Jovanovic

All rights reserved

DSC_4239DSC_4333DSC_4256DSC_4286

DSC_4348mDSC_4261DSC_4277

DSC_4335

DSC_4248

DSC_4334DSC_4260DSC_4315dsc_4289

DSC_428111DSC_4324DSC_4322DSC_4331

DSC_4254DSC_4280

DSC_4244DSC_4275

DSC_4364

Kopakabana: običaji posvećenja

Kopakabana (Copacabana)

Kopakabana je za većinu turista samo mesto iz kojeg je moguće isploviti za prelepo Ostrvo Sunca (Isla del Sol), u početku sam i ja bila jedna od lakomislenih sklona da propustim jedinstvenu posetu i hirovito požurim ka drugoj destinaciji. Verujem da je samo mestimična informisanost uskratila ovom gradiću zasluženu pažnju,  budući da Kopakabana evocira mnogo više od glavne luke na obali jezera Titikaka.

Sama geografska pozicija već nagoveštava lepotu lokacije: jezero Titikaka koje je ujedno jezero na najvećoj nadmorskoj visini u celome svetu, vrtoglavih 3800 metara –  pogled na fantastične nijanse zeleno -plave i oblaci „nadohvat ruke“ . Svega 6000 stanovnika i intenzivna cirkulacija brojnih Latinoamerikanaca koji ovde dolaze na hodočašće o kojem će kasnije biti reč. Žene  u narodnim nošnjama i predivne male životinje slične lamama, takozvane bejbi alpake, šetaju peskovitim obalama.

Etimološki, koreni naziva grada vode u dva pravca, prvi bi bio derivat reči kota kahuana, na indijanskom jeziku Ajmara, što znači pogled na jezero. Drugi pravac poprima mistični prizvuk jer evocira drevnu mitologiju naroda sa Anda, starijih od samih Inka, te i zvučnu asocijaciju na boga plodnosti Kotakawanu. Smatra se da se negde među reljefima na crkvi ovih novopečenih katolika Kopakabane još uvek kriju vešto maskirane kreature sa naznakama androgenog boga plodnosti koji bdi nad narodom. Kopakabana, nekadašnje stecište paganskog življa, zatim luka koju naseljavaju i pljačkaju konkvistadori, a danas višekulturalno tlo.

Običaji posvećenja

Kada sam nakon meditativnog boravka u zabačenim, prirodnim delovima Bolivije doputovala u Kopakabanu, bila sam preplavljena stimulativnim senzacijama koje su me dočekale. Postalo mi je jasno da se održava neka vrsta svečanosti, ali ne i konkretan povod. Mesto koje je bilo jezgro zbivanja jeste bazilika iz 16. veka – Gospa od Kopakabane (Basilica of Our Lady of Copacabana) . Bilo mi je još čudnije kada sam shvatila da se ova vašarska atmosfera oko crkve zapravo odigrava nakon posete Crnoj Devici, ikoni uokvirenoj zlatom i srebrom koja je ujedno glavni motiv posete hodočasnika iz Perua, Čilea, Argentine.

Senzacije izdejstvovane bojama, mirisima i zvukom petardi mojoj percepciji katoličanstva i verske svetkovine nisu bile sasvim jasne. Zamislite sledeće: svakog petka donosi se sveže kupljena roba, najčešće novi automobili, i čeka se u redu ispred bazilike. Uglavnom se dolazi porodično, svi su obučeni svečano. Glavni cilj je dočekati katoličkog kaluđera koji će biljkom ( liči na lotusov cvet) osveštati robu i izgovoriti nekolicinu molitvi. Nakon ovog čina, na scenu stupa stara veštica, bakica koja baje ispred osveštanih automobila i na svoj način obezbeđuje dobru sreću (sinhronizacija katoličkog i paganskog još jednom na delu ! )

Zatim će uslediti krunisanje automobila postavljanjem cilindra/šešira na vrh – muški članovi porodice zauzimaju najfotogeničniju pozu dok usporeno i odvažno postavljaju šešir na krov, a posle ovoga proslavlja se žustro posipanjem ružinih latica, te neprekidnim paljenjem petardi koje odzvanjaju duž cele ulice. Čitava ulica vrvi od gladijola koje se masovno kupuju kako bi se ostavile na oltaru Device.

Dok sam fotografisala ove vesele prizore propraćene smehom zadovoljnih meštana, privukle su mi pažnju bizarne viseće životinje na tezgama nedaleko od crkve. Uspela sam da shvatim da su u pitanju osušeni fetusi lama, naslagani ili okačeni o krov, ponekad obučeni u skrojena šarena odelca koja su posebno morbidno pristajala krznima fetusa. Upitala sam mladu prodavačicu za šta se koriste, a ona je prekorno (kao da se podrazumeva da mora  da znam odgovor) odvratla: ‘Para Pachamama!’ /Za Pačamamu/ Pačamama je naziv za Majku Zemlju, boginju ili entitet čiji se duh mora umilostiviti prinošenjem žrtve. Fetusi lama su forma amajlije koja se zakopava u zemlju gde će se podizati kuća ili graditi neki značajniji objekat. Nesumnjivo, zaostavština paganske  prošlosti  stanovništva.

Na trgu nedaleko od crkve nalazi se nešto što se ne može nazvati spomenikom, a ni skulpturom, više je nalik na modernu statuu totema ili kakvog predačkog čuvara. On je uokviren velikim kaktusima, a okolo njega poređane su klupice na kojima se u toku dana među meštanima razmenjuju  utisci  o cenama na pijaci i svakodnevnim poslovima. Pijaca Kopakabane, mimo uobičajenih poslastica – suvenira za turiste, nudi i ponešto autentične robe Bolivije : tkanine,  nakit, začine. Ukoliko ste voljni da eksperimentišete sa ukusima, ovi začeni najčešće su namenjeni za  jela od ribe, budući da se stanovništvo hrani isključivo ribom koje ima u izobilju.

Kopakabana je zaista zanimljiv ugođaj koji možete sebi priuštiti u toku posete Boliviji, pored šarenila običaja posvećenja petkom, tu su i raznovrsne procesije nalik karnevalskim koje se održavaju određenim datumima. Brojni kafići egzotičnih enterijera obećavaju atipičan noćni provod tokom kojeg uvek možete sresti putujuće hipike iz Argentine i Čilea i upoznati njihove neobične životne stilove. Lično me je oduševila tolika cirkulacija slobodnih umetnika čiji je neizostavna stanica na putu upravo obala Kopakabane.

Tekst i fotografije: Luna Jovanović

All rights reserved

DSC_4500 DSC_4383

DSC_4388 DSC_4436DSC_4498

DSC_4476

DSC_4541

DSC_4514 DSC_4884DSC_4439

DSC_4492

DSC_4441

DSC_4423 DSC_4580 DSC_4482 DSC_4426

DSC_4440

DSC_4575 DSC_4449

DSC_4415

DSC_4640

DSC_4527

DSC_4689

DSC_4571

DSC_4473

DSC_4567

DSC_4435

DSC_4371

DSC_4452

DSC_4560

DSC_4398

DSC_4457 DSC_4462

DSC_4632DSC_4555

fasade crkve u La Pazu:

DSC_4610DSC_4615DSC_4613